SAGOREVANJE PRE VREMENA ILI ?BURN OUT“ SINDROM

Verujem da je svako od nas ?uo neku pri?u, situaciju ?ivota gde je neki kolaga, koleginica oti?ao u najve?em usponu svoje karijere i po?eo da se bavi uzgojem malina, ili koza. Da je neko samo iza?ao iz firme i nikad se vi?e nije vratio… Da su ljudi oybiljni profesionalci napu?tali svoje poslove i odlazili da se bave nekom delatno??u za koju ima nisu trebali ni fakulteti ni magistrature.

?ta se desi ljudima da jednog dana donesu odluku da iz korena promene svoj ?ivot?

Mislim da se svi se?amo filma ?Pad“ (Falling Down) u kome Majkl Daglas u spicu saobra?ajne gu?ve, izlazi iz kola i kre?e obra?unavanje sa svime sto ga je godinama pritiskalo dolaziv?i kao posledica ?modernog na?ina ?ivota“. Slika pregorevanja kapaciteta, izgaranja ili kako se danas popularno zove ?burn out“.

O njemu se malo pri?a, o njemu ni u jednoj kompaniji nema podataka. Tako?e, svi ?emo ?uti za stres i ponekad imati prilike da pro?itamo, ili dobijemo predavanje kako se za?titi, ako je to uop?te mogu?e, od istog. Ali o sindomu ?sagorevanja kapaciteta“ se vi?e ?uti, iako je on mnogo kompleksniji i dugoro?niji od stresa.

Sam termin ?burn-out“ je anglosaksonskog porekla i u bukvalnom smislu zna?i sagoreti, utihnuti. U Japanu se za ovaj sindrom koristi re? ?kaloshi“ koja doslovno zna?i smrt od umora na poslu.

Njegova expanzija krenula je od pojave ekonomske krize u svetu 2008. I od tada on predstavlja ozbiljan dru?tven i profesionalan problem koji na dugoro?nom nivou uti?e na psiho-fizi?ko zdravlje zaposlenog, na rezultate njegove produktivnosti i motivacije za ?ivot uop?te.

?Burn out“ sindrom je ?odgovor“ na?eg organizma na hroni?an stres kojim je izlo?en na poslu. Naj?e??e po?inje da se javlja uslod optere?uju?ih relacija sa nadredjenima i/ili klijentima, a dalje se ?iri na privatne relacije… sa porodicom, prijateljima.

Organizam jednostavno postaje iscrpljen, fizi?ki i psihi?ki. Nagomilan stres u sebi, neispraznjen i neoslobodjen, a pod pritiskom novog, koji dolazi kroz razne medjuljudske i emotivne odnose, iz dana u dan, dovode do jednostavog ?tro?enja materijala“. Osoba postaje napeta, po?inje da ose?a svoju potro?enost i bespomo?nost da se izbori sa stresnim situacijama, ?ime postaje umorna, iscrpljena. Ona gubi volju, energiju i za sasvim obi?ne ?ivotne aktivnosti, a vremenom ne vidi vi?e ni smisao ni svoj cilj.

Klasi?an primer je mlada osoba velikih ambicija, koja je na po?etku svoje karijere. Ona kre?e da se daje do maximuma kapaciteta. Vrtoglavo je prati uspeh, ?ime ona potvrdjuje sebi da je to dobar pravac. Zanemaruje svoj privatan ?ivot jer za ?njega se sada nema vremena“. Daje se nemilice, ostaje i po 12h n poslu. I tako 15 godina. Na?in i dugoro?nost uz mnoge izazove koji su se javljali potro?ili su njene  unutra?nje resurse odakle je crpela emotivnu energiju za izgaranje preko mere. Po?inje polako da ose?a emotivnu iscrpljenost jer ?potro?eni izvori“ nisu ?dopunjeni“ novom emocijom od partnera, deteta,…roditelji mo?da vi?e nisu ?ivi, a prijatelji…“poslednji put su me pozvali pre 2 godine kada sam ih odbio zbog pripreme prezentacije“.

Baterije postaju prazne. Gubi se ose?aj za druge, javlja se ravnodu?nost, bezvoljnost. Osoba tada postaje svesna da nema vi?e tu energiju, a da su zahtevi postali sve ve?i. Po?inje da sumnja u svoju kompetentnost i uspe?nost rada, ?ime se poja?ava napetost, razdra?ljivost, imulsivnost i ?esto vredjanje, grubo i cini?no pona?anje prema svojim saradnicima i uku?anima. Druga zamka u koju upada je upotreba alkohola, narkotika ili lekova da bi se napetost otklonila. ?ime se odlazi jo? dublje u depresiju i bolesti zavisnosti.

Da li ima spasa? Naravno. ?ovek nije ma?ina. ?ak i ma?ina zahteva promenu akumulatora, ili izvor napajanja na struju. Za?to bi ?ovek bio druga?iji. Samosvesnost sebe i ?injenice da smo mi ipak dru?tvena bi?a, sa normalnom i opravdanom potrebom za emocijom-punjenjem baterija, je bitna stvar. Tako?e, samosvesnost da godi?nji odmor sa isklju?ivanjem poslovnih momenata, zaista donosi vi?e koristi, nego ?tete. Uvo?enje hobija, sporta u svakodnevni ?ivot, priroda, priroda..

Kompanije bi trebalo da osete i prepoznaju pojavu ?burn out“ sindroma kod svojih zaposlenih, da takvim pojedincima pomognu upravo kao ?to poma?u novozaposlenima. Ne o?ekujmo, mada bi trebalo, da kompanije obezbede pomo? kroz rotacija radnog mesta, pla?enih seminara relaksacije, uvo?enje soba za opu?tanje, soba za dru?tvene igare… Sve vode?e komapnije u svetu, od Google-a preko Apple-a imaju i ponose se ovakvim corners-ima (uglovima) kod sebe. Neke obezbe?uju predavanja o raznim tehnikama otklanjanja stresa, upravljanja mislima, ?asove yoge meditacije…sve to u cilju o?uvanja najve?e vrednosti kojima raspola?u, kako ne bi ?sagorela pre vremena“.

I ljubi bli?njeg svoga kao samog sebe.