MAGI?NO RATNO PISMO

Nostalgi?na pri?a o pismima, fotografiji i sportu kroz vihor rata i surove politike

Crni Penny

Londonski trgovci su 1680. godine osnovali sopstvenu slu?bu isporuke pisama u gradu i okolini. To je bila tzv. ?peni-po?ta“. Pismo je stajalo jedan penni.

Tokom prvog leta balonom u Severnoj Americi, 1793. godine, od Philadelphia-e do Deptford-a preneseno je pismo George Washington-a (1732-1799).

Penny Black je prva po?tanska marka u istoriji kori?tena u po?tanskoj slu?bi. Pronalaza?em se smatra engleski u?itelj i inovator, Sir Rowland Hill (1795-1879). Izdana je u Velikoj Britaniji 1. maja 1840, a u upotrebi je od 6. maja iste godine. Na marki je lik kraljice Viktorije (sa 15 godina). Ubrzo po?tanske marke uvode i druge zemlje: Brazil 1843; Finska 1845; SAD 1846; Rusija 1848 godine. 

Pogled s olimpijskog prozora

U Saint-Loup-de-Varennes, izme?u 1826-27. godine, francuski hemi?ar i pronalaza? Joseph Nicéphore Niepce (1765-1833) je vi?esatnom ekspozicijom, uz jako dnevno sunce, uspeo da napravi heliografsku fotografiju. Zove se ?View from the Window at Le Gras“ (Pogled s prozora u Le Gras-u), a donedavno se smatrala prvom (sa?uvanom) fotografijom na svetu. U zbirci jednog francuskog kolekcionara, 2002. godine, na?ena je jo? jedna fotografija koju je stvorio Niépce. Utvr?eno je da poti?e iz 1825. godine ?to je zna?ilo da je starija od ?View from the Window at Le Gras“. Bila je to slika gravure iz 17. veka gde mladi? vodi konja u ?talu. Prodana je na aukciji za 450.000 eura.

Moj tata je voleo fotografiju. Bio je samo amater. A mo?da i vi?e od toga. U?ivao je da slika na?u mnogobrojnu familiju. Od Beograda, Sarajeva, Jajca i Vodica. Voleo je portrete, a fascinirao ga je rad Henri Cartier Bresson-a. Bio je sanjar velike empatije. Koristio je kameru sovjetske marke Zenit EM. Objektiv je bio Helios-44m, 58mm, sa izvrsnom optikom Carl Zeiss-a. Na njemu se nalazi logo XXII Olimpijskih igara, Moskva 1980. To je bilo posebno Zenit-ovo izdanje. Tih godina vodio se hladni rat izme?u dr?ava koje su ?inile Var?avski pakt i NATO-a. SAD, na ?elu sa predsednikom Jimmy Carter-om su prve otkazale u?e??e na igrama, a nedugo zatim jo? njih 66. Neposredan povod za bojkot je bilo u?e??e SSSR-a u ratu u Afghanistan-u (koji je trajao vi?e od devet godina). U kona?nici, u Moskvi je bilo samo 80 dr?ava, ?to je bio najmanji broj u prethodne 24 godine. SSSR (uz mnoge zemlje Isto?nog bloka) je na slede?im Olimpijskim igrama u Los Angeles-u, 1984. godine, uzvratio SAD-u sli?nim bojkotom.

Stagecoach (po?tanska ko?ija)

U Srbiji je 1866. godine ?tampana prva po?tanska marka, a u Bosni i Hercegovini 1879.1840. godine otpo?ela je sa radom prva Po?ta u Srbiji, ta?nije u Beogradu, na Kalemegdanu. Zgrada Glavne po?te u Sarajevu je dovr?ena i sve?ano otvorena 1913. godine po projektu ?uvenog arhitekte Josipa Vanca?a (1859-1932). Neodoljivo podse?a na po?tansku ?tedionicu (Postsparkasse) Otto Wagner-a (1841-1918) u Vienna-i. Usled granatiranja, objekat je u potpunosti izgoreo 2. maja 1992. godine. Bio je lep i sun?an dan.

Pred osvit Nove 1993. godine, tata me je uslikao sa olimpijskim fotoaparatom. Na slici se nalazim u vaterpolo kapici beogradskog Partizana. Ta fotografija je bila deo jednog od mnogih pisama koje sam slao najbli?oj familiji u opkoljenom Sarajevu. Bilo mi je dvanaest godina. I sanjao sam olimpijski san. Iste no?i, 93 projektila su krenula na dugi put. Da razaraju, prkose i lome. Du?e i tela. Granatiranje je zapo?elo u pono?, upravo kada je ameri?ka sopranistkinja Barbara Hendricks dr?ala koncert unutar zgrade televizije BiH. Pir smrti ponovo je harao Sarajevom. U inat njima, grad je ?iveo. I opstao.

Mama je celi rat provela uz radio stanice, te radio amatere. Najvi?e se obradovala 31. januaru 1994. godine. Prvi put se oglasio Radio Slobodna Evropa iz Praga, glasom Sabine ?abarabdi?. Sve je izgledalo kao i prvi zvu?ni film, ?The Jazz Singer“ (1927). Od tada su postale nerazdvojne. Jaranice. Krajem 1992., zahvaljuju?i drugoj radio stanici, saznala je da se preko ADRA-e (Adventisti?ka dobrotvorna crkva) mogu slati pisma i paketi u Sarajevo. I da ?e isti do?i do svojih najmilijih.

Tih godina (1992-1995), tata je po?eo da radi kao humanitarac u ADRA-i. I danas se nalazi na istoj adresi, blizu Kaleni? pijace. Pakovao je pakete. U njih su se mogla ubaciti pisma. I fotografije. Uglavnom su stizali do na?ih najbli?ih. Pisma su bila va?na. Svedok vremena. Nada.

Nama, koji smo bili daleko od rata, ve?no su ostale pro?arane ratne fotografije. Trag istine. Kao da nam je neko rezao o?i ?iletom. Bu?uel i Dali. Kao Capa-ina ?The Falling Soldier“. Ili Nick Ut-ove gole devoj?ice, devetogodi?nja Kim Phuc, koja be?i pred napalm bombama. A i ?The Liberation of Buchenwald“ autorke Margaret Bourke-White, grupna fotografija pre?ivelih logora?a. Bili smo nemi svedoci kroz objektive Stra?nog, Krstanovi?a, Haviv-a, Richards-a, Larma-e, Stoddart-a i drugih.

U beogradskom Paviljonu Veljkovi? (Centar za kulturnu dekontaminaciju) obele?eno je ?Hiljadu dana opsade Sarajeva“ (26.1.1995.). Se?am se da su slu?eni kola?i koji su pravljeni na isti na?in kao i u ratnom Sarajevu (bez ?e?era i bra?na). Mnoga pisma su ?itana, a tako i moja. Kopije su uvek ?uvane. Trag vremena koji ne bledi. Svedoci postojanja.

Istog dana, ?uveni violon?elista Valter De?palj zajedno sa orkestrom Sarajevske filharmonije i maestrom Teodorom Romani?em, odr?ao je koncert u Narodnom pozori?tu Sarajevo.  

LIFE and Kiss (?ivot i poljubac)

V-J Day (Victory over Japan Day) na Times Square-u u New York-u. Ameri?ki mornar u ljubavnom zanosu. I plesnom. Strastveno ljubi medicinsku sestru. Neznanku. Fotografija je nastala 14. avgusta 1945., a autor je Alfred Eisenstaedt. Objavljena je sedam dana kasnije u magazinu LIFE.

Rat je zavr?en. Zgrada Glavne po?te u Sarajevu je obnovljena i otvorena 3. maja 2001. godine. Magi?no ratno pismo je odredilo moju sudbinu. ?ivim u Gradu. Krajem decembra 2008., osamnaest godina nakon rata, odigrana je prva vaterpolo utakmica u Sarajevu. Moja poslednja. Ubrzo nakon toga, postao sam trener. I sanjam svoj olimpijski san. Kao Sarajevo!

www.bojanmustur.com