Ljutnja na poslu: Mala studija slu?aja
U 09.20 direktor firme A izvan kancelarije prima telefonski poziv direktora firme B (inostrani kupac) kojim ispostavlja molbu da se naredna isporuka robe ABC u koli?ini 123 izvr?i 7 dana ranije od dogovorenog datuma i istovremeno (neo?ekivano zadovoljstvo za direktora A) najavljuje upit za robu DEF i koli?inu 456 koju je firma A pripremila za isporuku proizvela jo? pre 30 dana, a ?iju isporuku je firma C odlo?ila na neodre?eno vreme. Direktor A stavlja u izgled direktoru B izvesnost obe stavke i najavljuje kona?nu potvrdu do 11:00. Poziva saradnika, ukratko prepri?ava sadr?aj razgovora i najavljuje sastanak u kancelariji za 09:45. U glasu mu ose?a smu?enost. Ispravan ose?aj. Zadovoljstvo direktora A je trajalo od 09.20 do 09.40, kada se suo?io sa ispove??u saradnika da je jo? pre 2 dana, ne nalaze?i za shodno da se posavetuje sa bilo kim, firm D prera?iva?u izdao usmeni nalog da obustave pripremu robe ABC123 za isporuku dok se ne razre?i prodaja robe DEF456slede?e. Verovatno bi mnogi na mestu direktora A izgovorili tekst u stilu ''kako je mogu?e da si tako glup?'' i sli?no, a saradnik je mogao da ?uje slede?e re?i: ''Ula?em napor da bih razumeo kako si i za?to do?ao do ovog izvanrednog re?enja! Sam odredi iznos povi?ice i koji dan ?e ti biti slobodan, a pla?en!'' Direktor ni tada a ni kasnije nije bio svestan da je ovim re?ima , potpuno uklonio napetost izme?u njih dvojice, iako je u sebi osetio plimu ljutnje, poja?anu time ?to vidi svog saradnika kako mirno sedi zagledan kroz prozor u jednu ta?ku. Upravo kada je direktor duboko udahnuo vazduh ne bi li u njega stale ba? sve re?i koje je nameravao da izgovori i one kojih u tom trenutku nije bio ni svestan, saradnik je polako pru?aju?i ?aku ka telefonu izgovorio:''Pohvale najvi?e zna?e kad su potpuno neo?ekivane. Bi?e jo? bolje nego ?to si rekao, odobri?e? mi i platiti ukupno 3 slobodna dana.'' Direktor je krenuo ka stolici i jo? nije ni seo ve? je ?uo saradnika kako oslovljava osbu iz firme E. S kafom za obojicu stigla su i re?enja za ?ak 3 situacije: firmi B je potvrdio prodaju robe DEF456 po ceni vi?oj za skoro 3% od ciljne, robu ABC je pozajmio od firme E i potvrdio dan isporuke B, a od E je na ovaj na?in naplatio 4/5 ukupnogpotra?ivanja iz drugog posla koje dospeva za 10 dana! ?ta se ovde dogodilo? S obzirom da je izostala lavina kriti?kih re?i koje bi, da su izgovorene, izvesno izazvale inhibiranost saradnika, njemu je samopouzdanje naraslo na talasima ?ikljaju?eg adrenalina, usredsre?enost se zna?ajno poja?ala. Obojica su, prema izgovorenim re?ima, zadr?ali uljudnost i profesionalni odnos. Pojedini istra?iva?i emocionalne inteligencije preporu?uju, naravno nenasilno i u nadziranoj meri, ispoljavanje ljutnje. Bez dogovora, direktor i saradnik su se podvrgli, svako za sebe i za onog drugog, samoispitivanju sposobnosti za trezveno i usredsre?eno traganje za putem koji vodi ka re?enju. Direktor je na poseban na?in ispoljio ljutnju i nije izgovorio nijednu re? ili vi?e njih zbog kojih bi ubrzo za?alio ili se pokajao i to je za saradnika predstavljalo pokreta?ku varnicu. Saradnik je, naravno, prepoznao direktorovu ljutnju i to nije poseban podvig, zar ne? Saradnik je u na?inu ispoljavanja ljutnje prona?ao dodatnu energiju i snagu koje su mu ubrzale misli i, na kraju, pokazale put ka re?enju jer se na njega i usredsredio, a ne na, u tom trenutku, nepotrebna obja?njenja da ju?e nije mogao znati da ?e B imati i novi zahtev i novi upit. Direktor je, saznav?i za saradnikov nalog C napravio u glavi plan da, pre svih, kontaktira firmu E znaju?i da imaju potra?ivanje koje uskoro dospeva i predpostavljaju?i da bi mogli imati i robu DEF456. Saradnik mu je ''pro?itao'' misao, a ?injenica da je samostalno re?io ?ak 3 poslovne situacije je za svakog od njih dvojice imala posebnu te?inu i zna?aj. I ovo pokazuje da je od izuzetne va?nosti u ovakvim i sli?nim situacijama prona?i na?in da se ostane ?to je mogu?e hladnije glave sa ?to br?im i ta?nijim sadr?ajem misli. Kad ne?to ne ide ?eljenim tokom ne gubimo vreme na ?alopojke i kukanje ve? u?inimo napor da izmenimo situaciju. Ne isti?imo isklju?ivo lo?e strane stvari i ?ta nije dobro ve? tragajmo i u razgovoru sa samim sobom i drugima za na?inom kako da se stvari isprave. ?to vi?e (mislimo da) znamo i (zaista) smo postigli to ?e??e mislimo da znamo sve ?to nam daje pravo da ljudima saop?tavamo deo toga svega ?to mislimo da znamo. U?imo iz sopstvenih i gre?aka drugih, ali neka to bude jedini i kratkotrajni povratak u pro?lost i prilika da se podsetimo kada smo i ?ta nau?ili. Kada neka osoba napravi propust to je prilika da prema njoj budemo pa?ljivi i spremni da razumemo. Svi strepimo da li ?e se ne?to dogoditi i da li ?emo mo?i na to da uti?emo ili ne. Razumnije je da smo uzdr?ani i sa?ekamo pravi trenutak i da odlu?imo da je potrebno malo du?e razmisliti, istra?iti ?to vi?e mogu?nosti. I u tome pro?e pola ?ivota. Ne dozvolimo da nas strepnja usporava. ?ta god planiramo i zami?ljamo i o ?emu god sanjamo u?inimo danas bilo ?ta i ?ta god. I prvi korak. U protivnom, danas je pro?lost. Kad jednom sutra do?e, danas je nepovratna pro?lost. Danas je najve?a vrednost i jedina stvar od koje je opravdano strepeti je propustiti.
