Da li je (dana?nja) forma intervjua za posao postalo ne?to ?to sve vi?e gubi poentu?

?Definicija ludila je raditi istu stvar iznova i iznova, i o?ekivati druga?iji rezultat“ (izreka koja se priprisuje Albertu Ajn?tajnu i(li) Bend?aminu Frenklinu, a prema nekim istra?ivanja, nijedan od njih ovo nije izgovorio)

?Recite mi ne?to o sebi“, ?Gde vidite sebe za 5/10/15 godina“, ?Koja je va?a najve?a mana, a koja vrlina“...

Nije da su ovo, sama po sebi, lo?a pitanja...ali sti?em utisak da sve vi?e gube poentu, pogotovo na?in na koji su formulisana.

Ova pitanja podse?aju na ?isto nadmudrivanje sa osobom sa druge strane stola, kao ?to je i pravljenje CV-a postalo nadmudrivanje sa softverima kompanija da prepoznaju klju?ne re?i koje ?e vam pove?ati ?ansu da va? CV (a i vi sa njim) do?eka operaciju ?IZIKA (?tampaj I Zaka?i Intervju Kuku Ajoj).

Za?to ovaj sistem (mo?da vi?e) ne funkcioni?e kako treba? Razloga je mnogo.

Mo?da je jedan od klju?nih, taj ?to se ne postavlja dobra ?osnova“ ili ?baza“. A ta osnova polazi od (vi?eg) menad?menta (direktora/vlasnika) i HRM/Biznis partnera (mada preferiram druga?iji izraz), tj. od njihovog otvorenog razgovora koga zaista ?ele da zaposle, za?to im je potreban takav profil osobe i ?ta se od te osobe zaista o?ekuje. Jo? ako je ?kompanijska kultura“ realna (ili bar njena vizija, ako je kompanija tek u nastanku), onda u skladu sa tim treba kreirati i pitanja za intervju.

Treba se okrenuti inovaciji...ili bar prilago?avanju situacijama (napomena: pravite razliku izme?u pravog prilago?avanja i(li) inovacije i la?nog, kakvo se ?esto predstavlja na dru?tvenim mre?ama).

Za po?etak, mo?da da se izbace pitanja za koja znate da ?e vam u 90% slu?ajeva doneti generi?ke (o?ekivane) odgovore...ili im dajte pravu formu koja ?e doneti informacije koje ?e vama (zaista) biti relevantne.

Nemali broj osoba koji radi u HR-u sti?e utisak da, ako je kandidatima stalo do rada u toj kompaniji, oni treba da u?ine (ba?) sve da se prika?u u najboljem svetlu.

Postoji jedan problem u toj logici: od kandidata o?ekujete (a da mo?da niste ni svesni) da svoju ?najbolju verziju sebe“ prilagodi va?im o?ekivanjima. Pitanje je: da li kandidat zaista da predstavi sebe u najboljem svetlu koje vi o?ekujete? Ili ?e jednostavno postati najbolja ?foto?opirana verzija sebe“?

Jedan od razloga za?to se (bilo kakve) veze raspadaju jeste i (esktremno) nerealno predstavljanje sebe. Kao ?to ka?u, ?malo ?minke ne ?kodi“, ako ide kilo ?minke, ve?ta?ke trepavice, tona nakita, perika i ?ta sve (neka mi dame ne zamere, ne mislim da vre?am, samo mi je nai?ao trenutak inspiracije da uzmem ovakav ?aljiv fiktivan primer :) )...onda mo?e nastati ozbiljan problem u budu?nosti.

Imajte na umu, ovo ne va?i samo za kandidata, ve? i za kompaniju.

Ali, to kandidati (moraju da) rade jer je okru?enje nametnulo takav standard. Standard gde iskrenost mo?e da vas ko?ta prilike da dobijete posao.

- ?Recite mi ne?to o sebi (?to ne pi?e u CV-u)“

?ta da vam kandidat ka?e? Vezano za posao? Pa za?to je tro?io sate seckaju?i svoj CV da stane na dve strane (jer smo se uhvatili tog standarda k'o pijani plota...a imao bih par re?i da ka?em i za CV-e), i onda sada da vam daje pro?irenu veziju? Ili mo?da ne?to privatno? Da svira bend?o? Mo?da je hobi, a mo?da i poruka da je otvoren za inovacije i da ne prati standarde, ali ne zna da li da to podeli sa vama, jer ne zna da li ?e te ga gledati svojim unutra?njim okom (spolja se, naravno, to ne vidi) kao da je retardiran?

Podstaknite kandidata na dijalog i ZAISTA ga ohrabrite da pri?a sa vama, ovo je razgovor dve odrasle osobe, a ne ispit na fakultetu. Odbacite tu zastarelu balkansku logiku ?On je do?ao u potrazi za poslom i njemu treba da bude ?ast ako radi ovde, jer ima ko ho?e da radi, ako treba i sa vi?e iskustva i za manje para“.

Probajte da ga ohrabrite pitanjem ??ta ste jo? ?eleli da napi?ete u ovom CV, a niste bili sigurni da li bi trebalo, a mo?e da bude relevantno za posao (ili hobije, obuke)“. Ako mislite da je isto kao gorenapisano pitanje, onda biste mo?da mogli malo vi?e da pro?itate (i prove?bate) na temu komunikacije. ?Lepa re? i gvozdena vrata otvara“ mo?e da bude i ?Pravilno formulisana re? i gvozdena vrata otvara“.

Ili pitajte ?Vidim da vam je CV na dve strane. Da je bio uslov da CV bude na tri strane, ?ta bi ovde jo? stajalo?“ Podstaknite kod druge osobe kriti?ko (a i kreativno) razmi?ljanje. Podstaknite osobu da malo sebe preispita, ve?a je verovatno?a da ?e postati opu?teniji na ispitu...pardon, intervjuu, jer ?e se usredsrediti na sebe, a ne na vas. Da li vama treba osoba koja koristi svoju glavu ili ne (ako ne, ve? vam treba neko ko slepo izvr?ava svoje zadatke i ne postavlja pitanja, to je druga stvar)?

- Gde vidite sebe za 5/10/15 godina?

?ivimo u vremenu kada ideja stabilnosti (za posao) skoro i da ne postoji (sa izuzetkom dr?avne slu?be i pojedinih kompanija). Ljudi gr?evito tragaju za boljim (finansijskim, hijerarhijskim i socijalnim) uslovima kada je u pitanju posao (ovo je pogotovo sna?no razvijeno van IT-sektora), jer poku?avaju da podignu svoj standard ?ivota.

Morate da zaista objektivno sagledate da li ima smisla postaviti ovo pitanje. Da li zaista mislite da ima smisla odgovor ?Nadam se u Va?oj kompaniji, gde napredujem i doprinosim“, ako je potencijalni ugovor na tri ili ?est meseci ili imate strah da vam ambicija te osobe mo?e preoteti posao ili znate da su ?anse za napredak male (argument mnogih kompanija je ?trud i posve?enost se nagra?uju“...samo da bi kasnije svojim zaposlenima raspr?ili tu iluziju, na primer, zaposlenjem osobe preko veze, koja pritom nema kompetencije ili, bar, entuzijazam da nau?i posao).

Gde osoba vidi sebe za XX godina? Kako da se odgovori na to pitanje? Projekcija sebe ka budu?nosti obuhvata mnogo faktora, uklj?uju?i i one privatne (koji vas ne bi trebalo da se ti?u, jer je u pitanju ?samo“ kandidat).

- ?Koja je va?a najve?a mana?“

Perfekcionizam, o?ajni?ka ?elja da svakom pomognem, preterena posve?enost, ?elja da po svaku cenu zavr?im posao, makar to zna?ilo rade?i (nepla?eno) prekovremeno i zapostavljaju?i svoju porodicu i zdravlje... jer va?a kompanija bi mi bila ispred svega.

Kako da vam kandidat iskreno ka?e svoju manu, ako zaista niste spremni da (budete otvorenog uma i) malo vi?e ?ujete o osobi po tom polju? Mo?da radi gr?evito na tome da je popravi, i mo?da ?e je re?i za mesec dana, ali vi ?ete to videti kao argument ?ne ide u drugi krug“.

Svi mi imamo ne manu, nego mane. I to prili?no ozbiljne, da ne ka?em demone. To je ono ?to nas ?ini ljudima. Ako mislite da nemate neku ozbiljniju manu, preispitajte malo svoj ego (gle ?uda, mo?da vam je on mana).

Za?to ne biste pitali, na primer, ?Koja bi to bila va?a mana, a koja vrlina kojom tu istu manu uspevate da kompenzujete?“ Ljudi se trude da sebe dovedu u stanje ravnote?e kako znaju i umeju. Ovaj pristup bi mogao da vam da bolji uvid u osobu sa druge strane stola.

I tu je jo? mnogo, mnogo pitanja o kojima bismo mogli da razgovaramo...

Situacija na (na?em) tr?i?tu rada je prili?no (da se blago izrazim) napeta i neizvesna. Sve vi?e (kvalitetnih) radnika odlazi iz zemlje u potrazi za boljim (ekonomskim) uslovima; kompanije ?esto navode u svojim oglasima spisak zadataka koje bi morale da rade dve ili tri, a ne jedna osoba; kandidati ?esto ne dobijaju povratne informacije (feedback) ili dobiju generi?ki odgovor, a ?esto i na dodatno pitanje kandidata da dobiju povratnu informaciju zbog ?ega nisu pro?li dalje ili gde im je bio ?slab“ CV (?to je sasvim i smisleno, jer mo?da kandidat ?eli da zna ili dobije sugestiju u kojoj bi oblasti trebao da se usavr?ava zarad svoje budu?nosti); i dalje vlada mentalitet ?ima ko ho?e da radi i vi?e i za manje para“; u mnogim kompanijama menad?ment idu prili?no lo?u (ili nikakvu) komunikaciju sa zaposlenima...

Neko ?e (mo?da) re?i: ?Ovo mo?e da napi?e samo osoba koja ne radi u HR-u i ne razume na? obim posla“... pa, ovo pi?e upravo osoba iz te bran?e...i nije jedina koja ovako razmi?lja. Ne treba da zaboravimo da je na? posao rad sa ljudima, i da ono human u pojmu HR ne stoji bez razloga. HR prezentuje kompaniju, ne samo u o?ima svojih zaposlenih, ve? i u o?ima onih kandidata koji nisu pro?li dalju selekciju.

Me?utim, mo?da je vreme i da HR po?ne da evoluira. Da menja svoju formu, da uvodi novine. Za po?etak, da ne tretira intervju kao speed dating ili studentski ispit, ve? razgovor dve odrasle osobe.

Mo?da i da promeni svoj naziv.

Mo?da...