DA LI ?E BANKE IZGUBITI RAT SA FINTECH-om ILI NAPRAVITI DOBAR SAVEZ?

Fintech kompanije nisu novost u finansijskoj industriji u svetu. Tek u poslednjih par godina ova oblast ostvarila je zna?ajan prodor na tr?ite koje je tradicionalno pripadalo bankama. U Velikoj Britaniji, na primer, Fintech kompanije su u znatnoj meri ve? preuzele vo?stvo nad bankama u oblasti kreditnog poslovanja.

Pojava ovakvih kompanija, koje su razvijanjem IT re?enja uspele da unesu inovacije u finansijske usluge - smanjuju?i tro?kove i pove?avaju?i brzinu usluga, postala je direktna pretnja za banke. Me?utim, ista ova pretnja lako mo?e da se preobrati u vetar u le?a, u zavisnosti od toga kako se banka prema ovim novitetima postavi.

FinTech (skra?eno od Financial Technologies) termin je koji se koristi za kompanije koje razvijaju ili koriste novu informativnu tehnologiju u cilju unapre?enja finansijskih servisa i usluga. Fintech su uglavnom start-up kompanije, koje su tromost i nametanje strogih uslova od strane banaka, iskoristile kao prostor za sopstveni razvoj i usavr?avanje. To se ogleda u agilnosti, brzini usluge, ali i jasnijim usmeravanjem ka ciljnoj grupi koja jo? uvek nije “bankabilna” (termin koji se ?esto koristi u finansijskim institucijama - ozna?ava ljude koji nisu sebe vezali za neku banku i nemaju naviku odlaska u banku). Isto kao na primer, navode se i milenijalci - novija generacija 30+ koja ima svoje specifi?nosti, poput ve?e sklonosti ka naprednim IT-re?enjima itd.

Kao i kod ostalih start-up kompanija, nove ideje uglavnom pokre?u mla?i ljudi iz IT sveta. Me?utim ovde je situacija druga?ija - Fintech tra?i prili?no iskustvo i predznanje sa postoje?eg finansijskog tr?i?ta.

Brett King, jedan od vode?ih Fintech stru?njaka, sa uspe?nom kompanijom i dosta knjiga iz ove oblasti, u svojoj drugoj knjizi Branch Today, Gone Tomorrow (Dana?nje filijale odlaze sutra) nastavlja diskusiju iz svoje prethodne knjige ?Breaking Banks“ (Slomiti Banke), o tome kako banke nisu dvoljno brze u inovacijama danas, da bi bile relevantan konkurent na finansijskom tr?i?tu. Jedan od njegovih glavnih argumenata je prodorna nova tehnologija koja je zna?ajno promenila pona?anje dana?njeg klijenta , ?to mo?e inicirati klijente da napuste tradicionalne finansijske institucije – banke.

Pojava ve?eg broja ovakvih kompanija, u poslednjih par godina svojim prodorom na tr?i?te ozbiljno je po?ela da naru?ava pozicije tradicionalnih banaka, koje su do sada diktirale sve uslove i pravila igre. Me?utim, takav njihov konzervativan stav pomogao je da se u eri novih tehnologija, gde o?ekivana brzina pru?anja usluga i druga?ije pona?anja klijenta, stvara prostor za one koji mogu da se prilagode savremenim klijentima dana?njice. Poput ?uvene re?enica iz Nokie:

?If you don`t change, you shell be removed from the competition“ (ako se ne promeni?, treba te ukloniti sa tr?i?ta), jer neko drugi ?e imati volje da ?eljene promene uradi.

?ta je to ?to Fintech kompanije odvaja od klasi?ne banke?

Kao prvo, one unose zna?ajne inovacije u finansijske usluge, prvenstveno kada je u pitanju kreditno poslovanje. Zna?ajno ubrzavaju brzinu rada uvode?i najnovije tehnologije i time zna?ajno smanjuju svoje tro?kove poslovanja. Me?utim, to smanjenje tro?kova ne zadr?avaju za sebe, (niti to mogu – zbog transparentnosti koja postoji), ve? za klijente, pa je time klijent u dvostrukoj prednosti: kroz brzinu pru?ene usluge i preko novih, znatno boljih uslova kori??enja. Da cela ova oblast nije vi?e za zanemarivanje pokazuju zvani?ni podaci:

• U 2008. god. ukupne investicije u Fintech kompanije bile su 1,2 milijarde $, da bi samo 6 godina kasnije, u 2014. ta cifra bila 12 milijardi $
•  Naredne 2015. godine, investiranje se pove?alo za gotovo 100% - na 23 milijarde $
•   Prema istra?ivanju PWC - revizorske kompanije iz Londona, iz 2016.godine,
• 76% banaka smtra da im je poslovanje ugro?eno od strane fintech projekata

Ve? sada mo?emo re?i da ne postoji finansijska oblast poslovanja u kojoj neka Fintech kompanija nije napravila ulaz. Iz tog razloga se i name?e bojazan da je ovo mo?da predznak novog finansijskog ?rata“ na tr?i?tu, koji ?e verovatno uticati i na klijenta. Sa druge strane, prema svim aktuelnim parametrima, bez obzira na to ?to su ove kompanije ozbiljno prodrmale i razbudile mo?da uspavano bankarsko poslovanje, ?rata“ ne bi trebalo da bude.

One banke koje na vreme prepoznaju ovo kao ?ansu, a ne pretnju za sebe, mogu itekako iskoristiti fleksibilnost i efikasnost Fintech kompanija. Svako ima svoje prednosti i udru?ivanje bi bilo najrazumnije re?enje. Banka kao jaka, stabilna institucija koja raspola?e za?ti?enim podacima, velikim brojem klijenata, zna da upravlja rizicima i vodi naplatu, mo?e samo da dobije od Fintech saradnje. Fintech kompanije, koje sa br?im i boljim re?enjima za odre?ene usluge, na?inom profilisanja, flexibilnosti i mogu?nosti pravljenja u?teda - otvaraju prostor za konkurentske uslove na tr?i?tu i ve?u dobit kako za banke, tako i za njihovu klijentelu.

Da li je Srbija zrela za ovakve promene na finansijskom tr?i?tu?

Ovo je pitanje koje se razmatra jo? od 2016. godine. Me?utim dok jedni razmi?ljaju, drugi rade, tako da je ve? od 2016. god. po?elo pozicioniranje novih su Fintech start-up kompanija u Srbiji. Jedan od razloga su na?a visokocenjena tehnolo?ka pamet, koja je iskustvo rada u drugim zemljama donela u Srbiju, otvoriv?i ovde svoje filijale sa stranim ”know-how”. Drugi razlog je jo? jasniji – druga?iji klijent, koji je ve? tehnolo?ki potkovan i kome ve? tromi klasi?ni bankarski sistem ne odgovara. Smatra se da ?e ova 2018. godina biti upravo godina prodora Fintek kompanija, kako doma?ih, tako i stranih, na na?e tr?i?te.

Jedna od takvih kompanija je ZWEBB, koja je iskustva stabilnih i ure?enih finansijskih tr?i?ta spojila sa doma?im IT kapacitetima, i ugradjuje ih u uspe?ne, inovativne Fintech platforme. ZWEBB je ?vedsko-srpska kompanija i dobar primer bliske saradnje sa vode?im ?vedskim stru?njacima iz ove oblasti. Pored ostalih projekata, ZWEBB se mo?e pohvaliti sa jednom od trenutno vode?ih ”Crowdfunding”* platformi - ”Kameo”*, koja od 2015. godine veoma uspe?no posluje na tr?i?tu ?vedske i Norve?ke (2017). ?itav sistem razvijen je u saradnji ?vedskih i doma?ih IT-stru?njaka, kao i ZWEBB razvojnog tima koji se nalazi u Kraljevu.

*Kameo (kameo.se) digitalna Fintech platforma za tzv. ”Crowdfunding” (?to u prevodu zna?i da vi?e pravnih ili fizi?kih lica istovremeno finansira jedan projekat). Za nepune tri godine ova Kameo platforma finansirala je preko 80 projekata (uglavnom gra?evinskih), sa obrtom kapitala od preko 16,2 miliona evra.

Kako to u praksi izgleda upravo na primeru ove uspe?ne platforme: Ceo proces finansijske transakcije je automatizovan, nadgledan od najvi?e dve osobe, bez obzira na broj projekata koji se u tom momentu finansiraju. Mo?e se re?i da platforma u celosti zamenjuje pribli?no 10 – 15 bankarskih slu?benika, koliko bi bilo potrebno za obradu ovolikog broja kredita i podataka istovremeno. Tu se ve? stvara prostor za u?tedu vremena i tro?kova. Platforma omogu?ava registraciju klijenata, prikazivanje aktuelnih projekata, prenos sredstava sa bankovnih ra?una, dostavu i sklapanje ugovora, kao i njihovo potpisivanje u digitalnom formatu. Klijent koji je odobren od strane Kamea dobija zajam u neuporedivo kra?em roku, nego ?to je to slu?aj kada se za isti obrati banci. U proseku, zajam se odobrava u roku od 48 sati. Investitori koji su ulo?ili svoja sredstava mogu da ra?unaju na dobit u visini od 5-12% na godi?njem nivou, u zavisnosti od projekta. Ako uzmemo trenutnu situaciju kod nas i kamatne stope od 1 -2%, jasno se izvodi zaklju?ak s po?etka ovog teksta.

Ono ?to je veoma bitno naglasiti, je da se svi projekti striktno kontroli?u - direktno od strane poreske ku?e i finansijske inspekcije, tako da su onemogu?ene bilo kakve malverzacije ili pranje novca. Kameo platforma ?ak zadr?ava pravo da isklju?i iz procedure svakog za koga posumnja da se bavi nekim nedozvoljenim radnjama, ili gde je poreklo novca sporno.

Da li ?emo iskoristiti priliku koja nam se preko na?e “pameti” pru?a? Da doma?e IT kapacitete iskoristimo da pomognu privredi, malim preduzetnicima, oja?aju finansijsko tr?i?te, kako bi postali lideri regiona – ili ?emo ?ekati da nam neko drugi to isto za koju godinu nametne pod daleko lo?ijim uslovima - zavisi od na?ih banaka i njihove svesnosti da je do?lo vreme da se nesto radikalno menja. ?to pre.