?emu jo? slu?i blockchain?

Blockchain je otvoreno, zajedni?ko, podeljivo (distributivno), decentralizovano ?skladi?te“ podataka koje registruje sve transakcije, razmene podataka izme?u razli?itih strana, na siguran i ?ifrovan na?in. Zamislimo jednu otvorenu bazu podataka gde svi u?esnici u transakciji, sa razli?itih strana, imaju pristup bazi, sve vreme. To zna?i da la?iranje podataka, manipulacija informacijama je prosto nemogu?a jer nema centralizovane jedinice koja poseduje i upravlja transakcijama i podacima. Neosporno je da blockchain ima svoje nedostatke, ali su pozitivne ocene definitivno u prednosti. Jednostavno to je br?i, jeftiniji, bezbedniji sistem prenosa i povezivanja strana, u odnosu na tradicionalne sisteme i na?ine, (gde je bilo potrebno platiti pomo?ne subjekte, vezne karike - middlemen), zbog ?ega sve vi?e banaka i dr?avnih institucija okre?e blockchain-u.

FinTech blockchain aplikacije za ?uvanje i ?ifrovanje podataka su naro?ito popularne i sve vi?e se tra?e u finansijskoj industruji ?irom sveta. Raspolo?ive aplikacije za pla?anja (payment), za pametne ugovore (smart contracts – blockchain tehnologija koja ?e zameniti advokate), upravljanje regulativama, poma?u bankama i osiguravaju?im dru?tvima da pobolj?aju svoju efikasnost, da smanje fiksne tro?kove i infrastrukturu koja im je danas potrebna. Takodje, procenjuje se da ?e FinTech blockchain aplikacije, pored bankarske industrije, imati svoju ekspanziju u narednom periodu i u drugim finansijskim uslugama kao ?to su upravljanje imovinom (Asset menagement). Kod takvih non-banking kompanija najinteresantniji su smart ugovori, koji se jo? zovu i ugovori samoizvr?enja, blockchain ugovori, ili digitalni ugovori. Ovakvi ugovori se pretvaraju u kompjuterski, digital code – blockchain ugovor, skladi?ti i biva poslat na ra?unar koji radi na blockchain tehnologiji, ?to rezultira feedbackom koji mo?e biti u obliku slanja robe, izvr?enje usluge ili transfer novca.

?ta je krajnji rezultat svih ovih noviteta? Definitivno, to je pove?anje zadovoljstva krajnjih kupaca i klijenata, smanjenje broja me?ukoraka u procesu, spre?avaje zloupotreba informacijama, spre?avanje la?nih transakcija, pove?anje brzine transfera i naravno smanjenje ukupnih tro?kova svom vlasniku.

Jedna od zna?ajnih upotreba ovakvih blockchain aplikacija na?la je svoju primenu u tzv. pametnim gradovima (smart cities). ?uli smo svi za gradove u kojima je prevoz, javni servisi, administracija skroz automatizovani. Ovakav koncept upravljanja gradovima u sebi objedinjuje veliku koli?inu podataka (big data) i internet of things (IoT) u cilju bolje optimizacije procesa i efikasnosti urbanog na?ina ?ivota svojih sugra?ana. Predvi?anja su da do 2020. na svetu ?e biti oko 600 ovakvih gradova.

Najbli?i nama, koji je pro?le godine uvrrstio i blockchain tehnologiju u svoju gradsku upravu, je Be?. On je prepoznao mnogostruku prednost blockchain tehnologije i aplikacija, za upravljanje pravnom poslovima i podacima stanovni?tva, ubrzavanje dobijanje dozvola i potrebne dokumentacije javnih sektora. Tu je i upravljanje podacima o izbeglicama, socijalnim kategorijama stanovni?tva, ali i u finansijskom delu kroz prihvatanje i upotrebu kriptovaluta, podataka osiguravaju?ih ku?a.

Definitivno, promene u na?inu pona?anja prema podacima su neminovne, a brzina prihvatanja promena i mogu?nosti primene…nepregledne. Neki SF filmovi sada su nam ve? kao igrana drama iz kom?iluka.